Često se čuju tonovi kako je otvaranje preduzeća veoma teško i skupo i da traje dugo. Ovo pišem iz iskustva i sa sigurnošću mogu da kažem da dio koji je težak kod vođenja preduzeća, nije sama registracija kompanije.

Moju prvu kompaniju Codingo d.o.o. otvorio sam 15. oktobra 2015. godine.

Sve sam odradio sam, napisao statut, osnivački akt i odradio prijavu kod nadležnih institucija. Čitava procedura koštala je tačno 32 eura, a kompanija je bila registrovana 48 sati nakon podnošenja papira.

Nisam nikoga pitao da pogleda moj predmet i slično, sve je nekako lagano prošlo.

Bitniji segment kod otvaranja kompanije je vođenje računa o stalnim troškovima. Minimalno ćete imati trošak plate direktora i ako ste registrovani za PDV biće vam potreban računovođa da podnosi mjesečne izvještaje.

Za minimalnu zaradu od 225 eura porezi i doprinosi iznose oko 140 eura. Ljudi kada počinju često ne isplaćuju ništa od ovoga pa vode svoje kompanije u minus, što pogoršava bonitet biznisa. Treba povesti računa da prije pokretanja imate validne projekcije priliva ili ušteđevinu iz koje možete platiti ovo.

U prethodnom postu ste pročitali kako je važno sve plaćati preko tekućeg računa, tu uključujem i zaradu direktora. Iako postoji opcija da se to plaća u kešu, bolje je preko računa kako se u papirima ne bi vodio minus tj. dug.

D.O.O. vs preduzetnik

Društvo sa ograničenom odgovornošću pred povjeriocima odgovara samo svojom imovinom, odatle i naziv.

Preduzetnik ima možda jeftinije vođenje biznisa, ali on odgovara cjelokupnom svojom imovinom.

Ako d.o.o. ode u stečaj ili dođe nalog za prinudnu naplatu, uzima se samo imovina koja se vodi na to preduzeće. Kod preduzetnika ide se na njegovu ličnu imovinu, nekretnine i sl.

Moj lični savjet svakome je da ide na formiranje d.o.o. ne samo zbog odgovornosti nego i zbog budućeg širenja i rasta. Jer valjda svako pokreće biznis sa vizijom širenja, povećanja prihoda i profita.

Lokacija kompanije

Kada sam ja kretao nije bilo neke prevelike razlike, od tad se dosta stvari promijenilo na bolje.

Svaka opština ima svoje biznis zone ili posebne regione koje je opredjelila za razvoj biznisa. U njima vladaju posebni uslovi.

Povoljnosti se kreću od oslobađanja poreza i doprinosa, subvencionisanja zarada do davanja zemljišta u zakup na 40 godina i oslobađanja od komunalija.

Preporučujem svakome da istraži ove opcije u opštini u kojoj planira pokretanje biznisa.

Grantovi

Moj stav je da biznis nikako ne treba bazirati na grantovima, već na profitu koji se generiše iz biznisa. U šali volim da kažem, da od grantova podržavam jedino Granta Kardona 🙂

Trenutno imamo situaciju da ljudi ulaze u biznis kako bi se prijavljivali za projekte i uzimali grantove, nešto slično kako radi NVO sektor. Međutim to nije pravi biznis, to je biznis na aparatima. Kad se ugasi aparat (grantovi), raspada se i biznis.

Ako neko stalno treba sa strane da vam daje pomoć, onda nešto fundamentalno nije dobro u vašem biznis modelu.

Grantovi su dobri u slučaju kada imate biznis i treba vam finansijska infuzija za rast. Kada imate sve posloženo i tačno znate šta vam treba, a ne da kreirate biznis plan oko granta.

Ako pogledate domaće tržište i kompanije koje se primarno oslanjaju na grantove vidjećete da je njihova stopa uspješnosti na tržištu tačno nula. Dok traju prilivi vidi se rast, ali nema zdravog toka novca iz prodaja.

Za preduzeća koja znaju šta hoće ima veliki broj dostupnih finansijskih instrumenata. Imamo EU projekte, projekte naših ministarstava, ZZZCG-a, projekte međunarodnih organizacija, inicijative privatnih kompanija, veliki izbor.

Bitno je da uvijek znate šta je vaš cilj i koji je redosled koraka. Velikom broju preduzeća dopadnu se prilivi iz tih izvora i oni zauvijek ispadaju iz tržišne utakmice.

Trik za kraj – validacija ideje

U biznisu ima nešto što se zove validacija ideje tj. dokazivanje da će vaš biznis model da radi i donosi profit.

Najbolje validacije ideje su one koje uključuju minimalne resurse, a u potpunosti dokazuju ideju.

Probaću da vam dam par primjera kroz ideje koje sam ja razrađivao.

Ideja 1. – Pokretanje fabrike stolova i stolica

Neko bi uzeo prostor, mašine, kredit od 50.000 eura da bi na kraju saznao da njegov proizvod niko neće.

Pametno validiranje ideje bi bilo da pustite marketinšku kampanju i imate render stolice i stolova i pretprodaju toga. Napisali biste da će namještaj biti spreman za 30 dana, ali da ovi koji kupe tokom pretprodaje dobijaju poseban popust.

Ako mislite da kampanja sa slikama nije dovoljna onda možete da uložite neka mala sredstva u kreiranje pravog namještaja. Ja bih uzeo nacrte i pošao kod nekoga ko već izrađuje namještaj i naručio 4 stolice i sto. Onda bih u Delti iznajmio jednu od lokacija po sredini i tu izložio namještaj i opet radio pretprodaju. (Ne isključujem da ovo neko već radi tamo, jer ima baš puno namještaja)

Kod ovakvog načina validacije dobra je stvar što odmah dobijate sredstva i znate na čemu ste. Naravno na kraju treba da isporučite kvalitetan proizvod, a ne kao Theranos.

Ideja 2. – Proizvodnja pivskih kobasica

Svi smo vidjeli kako dobro rade pivare po Podgorici (prije korone), ali svima nekako nedostaju dobre kobasice.

Opet neko bi napravio čitavu proizvodnju, ali već možete pretpostaviti kako bi ovo išlo.

Napravite svoj recept, ponesete kod majstora koji već imaju mašine i napravite ograničenu seriju. Ako treba da se dime ponesete na Njeguše, barem sušara ima dosta.

Dogovorite se sa nekim lokalom da probno puste kobasice u prodaju i uz neku kampanju unutar tog objekta testirate. Probate odmah da dogovorite prodaju novih tura. Ako ništa ne prodate, barem ćete imati ručak za narednih mjesec dana.

Svjestan sam da se na ovaj način ne mogu validirati sve biznis ideje, ali je ekstremno važno pokušati validaciju, jer na taj način smanjujete rizik i izloženost.