Postoji puno definicija šta je to startup, najviše volim onu koja kaže da je startup organizacija kreirana kako bi na tržište isporučila novi proizvod ili uslugu u uslovima ekstremne nesigurnosti.

Eric Ries je dao ovu definiciju, a on je najpoznatiji po kultnoj knjizi Lean Startup i istoimenoj metodologiji.

Lean metodologija zastupa ideju da se proizvod na tržište mora izbaciti što prije, a onda se u iteracijama on nadograđuje u zavisnosti od rezultata testova.

U našem slučaju objavili smo prvu verziju platforme 1. januara 2021., i ona je imala ograničeni set funkcija. Mi smo željeli da implementiramo i plaćanje i portal za dostavljače i mobilnu aplikaciju, ali tako bismo čekali još godinu dana. Zbog toga smo postavili čvrsti rok da to bude 1. januar i držali smo se njega.

Pivotiranje

Sami razvoj prve verzije trajao je malo više od 6 mjeseci. Naša početna ideja je bila da prototip mora biti najjednostavnija verzija marketplace-a, bez plaćanja, dostave i sl. kako bismo što prije dokazali da model može da radi.

U međuvremenu tokom ljeta ušli smo u pregovore sa jednom korporacijom i tokom rada sa njima proširili smo naš model, tako da je on uključio i veliki broj drugih opcija, koje smo mi inicijalno htjeli odložiti.

Krenuli smo u razvoj tih opcija i kako su mjeseci prolazili vidjeli smo da se zahtjevi samo usložnjavaju. Domaći pravni okvir nije dozvoljavao prodaju onako kako smo je mi implementirali, kartičarske kompanije su tražile posebne licence, kao i CBCG i došli smo do toga da se polako vraćamo na početnu ideju.

Vrijeme nam je isticalo, a bili smo željni dokazivanja naše ideje, zato smo odbacili sve segmente koji su nam pravili komplikacije i sklopili smo set funkcija koje smo odmah mogli da objavimo.

Znamo da rješenje nije savršeno, ali svakoga dana ga unaprijeđujemo. To se najviše ogleda u broju update-a koji radimo na dnevnom nivou, obično 9 svakoga dana.

U programerskim brojevima dostigli smo preko 4000 commit-a i skoro 1100 PR-ova.

Slušamo korisnike

Naše rješenje radili smo po uzoru na Shopify i Amazon, jer sa tim sistemima imamo veliko iskustvo. U Americi ta dva sistema su standard za e-commerce, međutim na domaćem tržištu poslovni korisnici nisu koristili ova rješenja.

U radu sa njima vidimo da postoje određeni problemi, npr. logika za varijacije proizvoda je komplikovana ili to da nije sve optimizovano za mobilne ekrane, mi to razumijemo i mijenjamo sistem po ukusu lokalnog tržišta.

Vidimo da se ljudi iznenade kojom brzinom mijenjamo sistem i to nam je velika prednost.
U velikim korporacijama potrebno je 10 nivoa odobrenja, 5 sastanaka da bi se donijela odluka, pa onda nekoliko dana da se to odradi i pusti u update ciklusu. Kod nas update može da ide istog momenta kad prođe testove.

Naša strategija

Gradimo najbolje regionalno rješenje za e-commerce, u njega usađujemo iskustva sa tržišta gdje ovaj model radi odavno i odakle je ponikao. Vidimo da su tržišta u regionu željna rješenja koja se ovako brzo prilagođavaju tržištu i ažuriraju u kratkim rokovima.

U narednom periodu pustićemo e-commerce naplatu, našu mobilnu aplikaciju i nekoliko velikih iznenađenja.

Od prvobitne ljudske zajednice prije nekoliko milenijuma pa sve do danas trgovina je opstala i napredovala. Dešavaće se još puno potresa, možda će propasti papirni novac, ali ćemo i dalje trgovati.

Kakvo god da je uređenje društva u pitanju ili veličina ekonomije, trgovina je neophodan element za normalno funkcionisanje.

Tako smo i došli na ideju da napravimo trgovačku platformu trguj.me.

Naša vizija

Želimo da donesemo vrhunsko e-commerce iskustvo na domaći teren. To podrazumijeva široku ponudu, provjerene prodavce, poštovanje prava potrošača, sigurno plaćanje, brzu dostavu, najbolju uslugu i to prilikom svake trgovine.

Ovo zahtjeva kreiranje ozbiljnog sistema, a prvi segment toga sistema je naš sajt.

Nakon ovoga uvodimo sigurnu online naplatu i najniže e-commerce provizije za trgovce.

Ovo znači da trgovci neće morati da pojedinačno apliciraju za e-commerce uslove, plaćaju kodiranje sajtova i sistema, dovoljno će biti da otvore prodavnicu na našem sistemu i prođu proces verifikacije.

Prije objave same prodavnice dobiće ugovor koji potpisuju sa nama, a u kome su definisana međusobna prava i obaveze, provizije i uslovi plaćanja. Ono što prodate na sistemu u definisanom roku biće prebačeno na vaš tekući račun, umanjeno za proviziju.

Fiskalizacija

Za sve prodavce na sistemu imaćemo regulisanu fiskalizaciju računa, tako da neće imati dodatnih troškova po tom osnovu.

Prilikom prodaje robe vršimo naplatu sa našim e-commerce nalogom i račun ka kupcu fiskalizujemo našim tokenom. Kada dođe momenat da se novac prebaci na tekući račun prodavca, isplaćujemo novac i šaljemo reverznu fakturu, koju fiskalizujemo tokenom prodavca.

Preduslov za ovo je da prodavac pribavi token i uploaduje na naš sistem. Uskoro ćemo objaviti tehnički opis rješenja.

Fulfillment ili mikro-logistika

Održavanje magacina, primanje porudžbina, pakovanje i dostavljanje, je komplikovan proces. Iz toga razloga planiramo da riješimo ovaj problem za sve trgovce na platformi.

Ponudićemo svima uslugu mikro-logistike (eng. fulfillment), što znači da mi za vas održavamo vaš lager, sinhronizujemo inventar na platformi, primamo porudžbine, pakujemo i dostavljamo.

Sa našom logistikom bićemo u stanju da ponudimo dostavu istoga dana za teritoriju Podgorice, a za ostale gradove najbolje rokove.

Ovo će ujedno biti i prvi sistem koji nudi ovakvu uslugu za teritoriju Crne Gore.

Za kompanije koje imaju svoje magacine i čitav proces regulisan i koje mogu da stanu iza njega i garantuju rokove i kvalitet isporuke, nećemo postvaljati dodatne uslove. Najbitnije nam je da prodavci sinhronizuju stanje artikala na platformi sa onim što imaju u magacinima, kako se ne bi desilo da se izvrši prodaja artikla koji ne postoji na lageru.

Partnerstva

Otvoreni smo za nova partnerstva i ukoliko imate kompaniju koja je iskusna iz oblasti logistike, dostave, pakovanja i sl. javite nam se kako bi razmotrili moguću saradnju. https://trguj.me/contact

U maloj izolovanoj sredini, bolje nego na drugim mjestima, vidi se strah od tuđeg uspjeha. To nije nikakva specifičnost naše sredine, ali kako se svi poznajemo, lakše je uočavamo.

Lakše je ogovarati i spoticati druge, nego pokušati promijeniti sebe ili napraviti nešto korisno.

Lakše je svaljivati krivicu na druge, nego preuzeti odgovornost za sopstveni život.

Lake korake preduzima većina, ali nismo ovdje da bi se bavili popularnim stvarima.

Želim da sagledamo ovaj problem iz nivoa preduzetnika.

Rast nastaje kad izađemo iz zone komfora

Svako živi u nekom svom mikrosvijetu, radi ono za šta se školovao, druži se sa istim ljudima, ide na posao i vraća se kući. To je to.

Ima ljudi koji svoje živote urede na način da nemaju stresa, postave niska ili srednja očekivanja i zadovoljni su.

Kako su smanjili svoj krug funkcionisanja, polako im se smanjuju i izgledi da dođu u dodir sa pravim šansama.

U tom momentu oni se okreću ljudima koji rade isto što i oni, prate svaki njihov korak, boje se da im ne otmu šansu, kada se ona pojavi.

Oni su sami sebi smanjili polje djelovanja i u njihov vidokrug dolaze samo ljudi iz njihovog okruženja, a okruženje je sve manje i manje.

I dolazimo do toga, da su svi u strahu jedni od drugih.

Ako prebacimo ovo u nivo privrede Crne Gore, možemo da vidimo isti problem. Naš izvoz je gotovo zanemarljiv, mi ne priznajemo ništa van naših granica.

Domaće kompanije se bore za tržište koje je slomljeno, siva ekonomija nadjačava regularnu ekonomiju, nije baš neka šansa.

Mala bara

Kako izgleda mala bara, najbolje se vidi na primjeru javnih nabavki iz oblasti IT-a. Imamo IT sektor koji generiše oko 50 miliona eura godišnje i javne nabavke iz IT-a koje su oko 40 miliona eura.

Kako su rasle javne nabavke, tako su rasle i firme koje su se naslanjale na njega.

Ukoliko bi kojim slučajem javne nabavke spale na neki nivo od 5 miliona eura godišnje, 80% tih firmi bi se zatvorilo. Nemoguće je da kompanija preko noći promijeni biznis model, to je bolan proces.

Meni je zanimljivo kako samo mali broj ljudi vidi da je pita veća od 50 miliona eura.

Sa ovim brojem ljudi te iste firme bi mogle da prave milijardu eura ili više. Nisam u zabludi, za njih je kasno, ali pojavljivaće se nove kompanije.

Partnerstva za rast

Od najnižih nivoa, pa sve do velikih kompanija, ljudi gotovo da ne ostvaruju zdravu saradnju.

Zdrava saradnja je ona koja svima donosi profit.

Mi nemamo zadruge, nemamo otkupne centre, nemamo klastere (osim IT klastera od skoro), nemamo sinergetski efekat. Za to nam ne treba država, nego ljudi moraju da izađu iz svoje zone komfora i komuniciraju.

Hoteli ne treba da čekaju ministarstva i turističke organizacije, sami treba da se organizuju i krenu u zajednički nastup.

Proizvođači hrane treba da vide koji su to standardi, količine i kvalitet potrebni za izvoz, da se organizuju, naprave zadruge, preduzeća, napišu EU projekte, sami sebi riješe problem.

Mogao bih ovako do sutra da nabrajam.

Vrijeme za čekanje je prošlo, nemamo više nijedan razlog da čekamo bilo što. Naše granice su potpuno otvorene, imamo internet, imamo platni promet, možemo bilo gdje da izvozimo.

Kako da podstaknemo rast bilo kojeg sektora?

Uobičajeni odgovori su da država treba da:

• daje subvencije
• bespovratna sredstva
• oslobodi nove biznise poreza i doprinosa
• daje garancije

Ako država odobri sve ovo i imamo 1000 novih kompanija koje su ušle u biznis sa 0% rizika, kakve garancije imamo da će barem 5% uspjeti da razradi biznis? I da nastavi da živi i raste bez pomoći kasnije.

Bitno pitanje koje se često zanemaruje kod intervencija je da li imamo postojeće tržište u tom sektoru i kompanije koje rade.

Uzmimo IT za primjer. Imamo 200 kompanija koje se bave razvojem softvera, računajmo da su se razvile samostalno bez intervencija. U jednom momentu država odluči da kroz grantove i subvencije pomogne rast IT sektora.

Šta se dešava sa tržištem u tom momentu?

Dešava se da kompanije dobijaju novac za džabe, novac koji nisu zaradile tržišnom utakmicom i za koji ne polažu račune nikome. Onda one počinju da angažuju ljude, rade projekte sa tim novcem i vještački vrše pritisak na to tržište.

Dolazimo do toga da kompanije koje tržišno rade i plaćaju poreze bivaju ugrožene od kompanija koje su njihov novac dobile na poklon (novac koje su ove prve uplatile u budžet).

Složićete se da nema puno logike u ovome i da se dešava sve suprotno od onoga što je bio cilj subvencije.

U ovom slučaju subvencije su štetne, evo kako je jedan takav scenario prošao u Srbiji https://startit.rs/continental-drzavne-subvencije/.

Sa intervencijama treba oprezno

U nekim slučajevima neophodna je intervencija države, kao tokom korona krize za pogođene sektore. U normalnim okolnostima većina sličnih intervencija su štetne.

Miješanjem države vrše se pomjeranja na tržištu, koja dugoročno uništavaju dobre kompanije, a guraju kompanije bolesnike naprijed.

Primjer iz Srbije koji sam gore naveo je rezultirao povlačenjem iskusnih ljudi iz IT kompanija i blokiranjem njihovog razvoja. U konačnom država Srbija dugoročno je napravila više štete nego koristi za domaći IT sektor.

Kako davati subvencije

Institucije koje daju subvencije treba u svojim strukturama da imaju ljude sa iskustvom na tržištu. Ljudi koji znaju kako tržište diše.

Moraju se odraditi dugoročne analize takvih intervencija i njihov uticaj na okolinu.

Lično smatram da svaka firma koja je dobila neku vrstu subvencije mora u potpunosti otvoriti svoje poslovanje za javnost. Moramo imati parametre kojima se mjeri uspjeh i moramo imati zadate ciljeve.

Ko ne ostvari ciljeve, pa-pa.

Samoregulacija tržišta

Imamo mnogo buke ovih dana, kako je ideja slobodnog tržišta podbacila, kako nam treba socijalizam i uravnilovka.

Najtužnije je što ovo propagiraju ljudi ekonomske struke, izgleda nisu pratili predavanja, ili jesu, ali ona iz marksizma.

Tokom korona krize nije tržište kolabiralo samo od sebe, nego je neko donio odluku da sve ekonomske aktivnosti stopira. Logika nameće da onaj ko ga je stopirao, treba da ga ponovo aktivira.

Samoregulacija znači da se dobre kompanije razvijaju, a da loše propadaju.

To je kao evolucija. Ljudi su gubili loše osobine a zadržavali bolje. Kroz vrijeme, došli smo do ovoga gdje smo danas.

Isto to treba uraditi i sa tržištem, pustiti ga da se razvija bez intervencija. Neka kompanije koje ne mogu da izdrže tržišnu borbu propadnu, ne treba im produžavati agoniju.

I to nije loše. Zaposleni iz te kompanije će se zaposliti u drugim kompanijama, neki će otvoriti svoje i u konačnom dešavaće se rast. Te nove kompanije plaćaće poreze i doprinose, radiće bez intervencija i neće im trebati pomoć.

Besplatno nije dobro

Davanje grantova, subvencija, bespovratnih sredstava i baziranje biznisa na tome, je skoro pa uvijek promašaj.

Krenite od sebe. Smatrate li vrijednijim nešto što ste dobili za nula eura ili nešto što ste dobro platili od svog novca?

Dokazano je da ljudi ono što je besplatno prihvataju olako, kao manje vrijedno.

Isto je tako i sa kompanijama. Ako im neko da sredstva koja nisu zaradili u tržišnoj borbi, isto tako ih shvataju. Počinju na nedomaćinske načine da troše i investiraju novac. Ne gledaju kako se tržište ponaša i ne napreduju. Imaju siguran novac i počinju da razmišljaju samo kako sledeću dozu (subvenciju) da dobiju.

Svi treba da imamo podjednako

Ovo je tek loša ideja.

Istorija nas dobro uči šta se dešava sa ovakvim projektima, imali smo iskustva.

Ako svi dobijamo isto, nezavisno od toga koliko radimo, zbog čega bi ljudi bili motivisani da rade i stvaraju više?

Zbog čega da otvaraju nove firme i nove biznise, ako na kraju mjeseca svi treba isto da dobijemo.

Došli bi do toga da se potpuno zaustavi preduzetništvo, da ljudi izgube želju za pokretanjem nečega novoga, da nemamo nove kompanije, rast, zapošljavanje. Posljedično bi se budžet punio sve manje i manje, morali bi da povećavamo poreze i krenula bi spirala negativnih posljedica.

Primjer Španije i uticaj zlata

Zanimljiv primjer iz istorije je Španija iz 15. i 16. vijeka. Zbog velikog dotoka zlata i srebra koje su španski osvajači otimali i donosili u Španiju ljudi su prestajali da rade dotadašnje poslove. Stopirana je domaća proizvodnja, i Španija počela svu robu da uvozi. Poznato?

Desilo se da su svi imali previše novca i cijene svega su skočile. Novac se odlivao brže iz zemlje nego što su osvajači mogli da donesu zlata.

Došlo je do kolapsa.

Isto bi se to desilo i danas, da svim ljudima država mjesečno daje po 1000 eura, Basic Income ideja.

Kakva nam treba ekonomska politika?

Treba nam politika gdje se gledaju male firme koje su se same razvile. Ljudi koji su bez intervencija i pomoći napravili nešto.

Takvim kompanijama treba dopustiti da se razviju, na način što nećemo pomagati njihovu nezdravu konkurenciju. Vrlo jednostavno.

Umjesto gomile bolesničkih kompanija koje isisavaju novac i drže zaposlene kao taoce imali bi ekonomski procvat.

Ako se desi da samo jedna kompanija napravi veliki uspjeh to će pokrenuti čitavu lavinu preduzetničke energije. Imaćemo preduzetničku revoluciju.

Do sada to se nije desilo, a koliko ćemo čekati da se desi zavisi od svakoga od nas.

Ako razmišljate da pokrenete kompaniju, pročitajte tekst o pokretanju firme u Crnoj Gori.

Često se čuju tonovi kako je otvaranje preduzeća veoma teško i skupo i da traje dugo. Ovo pišem iz iskustva i sa sigurnošću mogu da kažem da dio koji je težak kod vođenja preduzeća, nije sama registracija kompanije.

Moju prvu kompaniju Codingo d.o.o. otvorio sam 15. oktobra 2015. godine.

Sve sam odradio sam, napisao statut, osnivački akt i odradio prijavu kod nadležnih institucija. Čitava procedura koštala je tačno 32 eura, a kompanija je bila registrovana 48 sati nakon podnošenja papira.

Nisam nikoga pitao da pogleda moj predmet i slično, sve je nekako lagano prošlo.

Bitniji segment kod otvaranja kompanije je vođenje računa o stalnim troškovima. Minimalno ćete imati trošak plate direktora i ako ste registrovani za PDV biće vam potreban računovođa da podnosi mjesečne izvještaje.

Za minimalnu zaradu od 225 eura porezi i doprinosi iznose oko 140 eura. Ljudi kada počinju često ne isplaćuju ništa od ovoga pa vode svoje kompanije u minus, što pogoršava bonitet biznisa. Treba povesti računa da prije pokretanja imate validne projekcije priliva ili ušteđevinu iz koje možete platiti ovo.

U prethodnom postu ste pročitali kako je važno sve plaćati preko tekućeg računa, tu uključujem i zaradu direktora. Iako postoji opcija da se to plaća u kešu, bolje je preko računa kako se u papirima ne bi vodio minus tj. dug.

D.O.O. vs preduzetnik

Društvo sa ograničenom odgovornošću pred povjeriocima odgovara samo svojom imovinom, odatle i naziv.

Preduzetnik ima možda jeftinije vođenje biznisa, ali on odgovara cjelokupnom svojom imovinom.

Ako d.o.o. ode u stečaj ili dođe nalog za prinudnu naplatu, uzima se samo imovina koja se vodi na to preduzeće. Kod preduzetnika ide se na njegovu ličnu imovinu, nekretnine i sl.

Moj lični savjet svakome je da ide na formiranje d.o.o. ne samo zbog odgovornosti nego i zbog budućeg širenja i rasta. Jer valjda svako pokreće biznis sa vizijom širenja, povećanja prihoda i profita.

Lokacija kompanije

Kada sam ja kretao nije bilo neke prevelike razlike, od tad se dosta stvari promijenilo na bolje.

Svaka opština ima svoje biznis zone ili posebne regione koje je opredjelila za razvoj biznisa. U njima vladaju posebni uslovi.

Povoljnosti se kreću od oslobađanja poreza i doprinosa, subvencionisanja zarada do davanja zemljišta u zakup na 40 godina i oslobađanja od komunalija.

Preporučujem svakome da istraži ove opcije u opštini u kojoj planira pokretanje biznisa.

Grantovi

Moj stav je da biznis nikako ne treba bazirati na grantovima, već na profitu koji se generiše iz biznisa. U šali volim da kažem, da od grantova podržavam jedino Granta Kardona 🙂

Trenutno imamo situaciju da ljudi ulaze u biznis kako bi se prijavljivali za projekte i uzimali grantove, nešto slično kako radi NVO sektor. Međutim to nije pravi biznis, to je biznis na aparatima. Kad se ugasi aparat (grantovi), raspada se i biznis.

Ako neko stalno treba sa strane da vam daje pomoć, onda nešto fundamentalno nije dobro u vašem biznis modelu.

Grantovi su dobri u slučaju kada imate biznis i treba vam finansijska infuzija za rast. Kada imate sve posloženo i tačno znate šta vam treba, a ne da kreirate biznis plan oko granta.

Ako pogledate domaće tržište i kompanije koje se primarno oslanjaju na grantove vidjećete da je njihova stopa uspješnosti na tržištu tačno nula. Dok traju prilivi vidi se rast, ali nema zdravog toka novca iz prodaja.

Za preduzeća koja znaju šta hoće ima veliki broj dostupnih finansijskih instrumenata. Imamo EU projekte, projekte naših ministarstava, ZZZCG-a, projekte međunarodnih organizacija, inicijative privatnih kompanija, veliki izbor.

Bitno je da uvijek znate šta je vaš cilj i koji je redosled koraka. Velikom broju preduzeća dopadnu se prilivi iz tih izvora i oni zauvijek ispadaju iz tržišne utakmice.

Trik za kraj – validacija ideje

U biznisu ima nešto što se zove validacija ideje tj. dokazivanje da će vaš biznis model da radi i donosi profit.

Najbolje validacije ideje su one koje uključuju minimalne resurse, a u potpunosti dokazuju ideju.

Probaću da vam dam par primjera kroz ideje koje sam ja razrađivao.

Ideja 1. – Pokretanje fabrike stolova i stolica

Neko bi uzeo prostor, mašine, kredit od 50.000 eura da bi na kraju saznao da njegov proizvod niko neće.

Pametno validiranje ideje bi bilo da pustite marketinšku kampanju i imate render stolice i stolova i pretprodaju toga. Napisali biste da će namještaj biti spreman za 30 dana, ali da ovi koji kupe tokom pretprodaje dobijaju poseban popust.

Ako mislite da kampanja sa slikama nije dovoljna onda možete da uložite neka mala sredstva u kreiranje pravog namještaja. Ja bih uzeo nacrte i pošao kod nekoga ko već izrađuje namještaj i naručio 4 stolice i sto. Onda bih u Delti iznajmio jednu od lokacija po sredini i tu izložio namještaj i opet radio pretprodaju. (Ne isključujem da ovo neko već radi tamo, jer ima baš puno namještaja)

Kod ovakvog načina validacije dobra je stvar što odmah dobijate sredstva i znate na čemu ste. Naravno na kraju treba da isporučite kvalitetan proizvod, a ne kao Theranos.

Ideja 2. – Proizvodnja pivskih kobasica

Svi smo vidjeli kako dobro rade pivare po Podgorici (prije korone), ali svima nekako nedostaju dobre kobasice.

Opet neko bi napravio čitavu proizvodnju, ali već možete pretpostaviti kako bi ovo išlo.

Napravite svoj recept, ponesete kod majstora koji već imaju mašine i napravite ograničenu seriju. Ako treba da se dime ponesete na Njeguše, barem sušara ima dosta.

Dogovorite se sa nekim lokalom da probno puste kobasice u prodaju i uz neku kampanju unutar tog objekta testirate. Probate odmah da dogovorite prodaju novih tura. Ako ništa ne prodate, barem ćete imati ručak za narednih mjesec dana.

Svjestan sam da se na ovaj način ne mogu validirati sve biznis ideje, ali je ekstremno važno pokušati validaciju, jer na taj način smanjujete rizik i izloženost.

Od kad znam za sebe imamo problem sa sivom ekonomijom, kriza sa korona virusom je učinila da ta zona bude veća nego ikad.

Imamo na desetine grupa i stranica na socijalnim platformama koje promovišu upravo sivu ekonomiju, imamo sajtove, oglase, hiljade Instagram profila koji se bave prodajom.

Oni misle da su uradili nešto dobro jer su prevarili sistem, drugi koji registruju kompanije i plaćaju poreze nisu dovoljno pametni, oni znaju bolji način.

Sve bi oni bili u pravu, samo što nisu, oni sebe i svoju djecu osuđuju na puko preživljavanje.

Većina njih to radi, jer ne zna kako sistem poreza funkcioniše.

Da probamo da razjasnimo stvari…

Ko plaća PDV?

PDV plaća kupac robe, na mene kao proizvođača on apsolutno ne utiče, jer ja imam svoju maržu i u njoj zaradu, a PDV dodajem na sve to.

Kao primjer navešću stolara koji je napravio sto, cijeni ga 100 eura i na tu cijenu dodaje PDV 21%, krajnja cijena je 121 euro. Kada proda sto na svoj račun stolar dobije 121 euro, onaj 21 euro uplati državi, ukoliko nije imao PDV kredit da to pokrije.

Šta je PDV kredit?

Tu dolazimo do dijela koji 90% ljudi koji nisu u biznisu ne zna.

PDV kredit je razlika koju biznis ostvari u odnosu ulaznog i izlaznog PDV-a.

U slučaju stolara, da bi napravio ovaj sto morao je da kupi sirovinu i pošao je u KIPS da kupi ploču, šarafe i spojnice koji su ga koštali 50 eura + 10.50 eura (pdv 21%), ukupno 60.50 eura.

Kako je ovo sirovina koja mu je potrebna za obavljanje djelatnosti, ovih 10.50 eura računovođa upisuje u PDV kredit.

Sada stolar ima nešto PDV kredita i na kraju mjeseca kada njegov računovođa predaje PDV prijavu, umjesto da plati 21 euro koliko je obračunao PDV kupcu, on plaća 21 euro – 10.50 eura, znači poreskoj plaća samo 10.50 eura.

Pored ovoga stolar ako kupuje novu CNC mašinu koja košta 5.000 eura i PDV na nju je 1.050 eura, kako je to glavno sredstvo rada i taj iznos poreza mu ide kao plus u PDV kredit.

Kapirate, od PDV-a biznis nikako ne može da pođe u minus, plaća ga kupac. Biznis ako želi da podigne PDV kredit, može to da odradi to se zove povraćaj PDV-a.

A da stolar radi na crno?

Da radi na crno svakako bi za sirovinu morao da plati PDV u ovom slučaju 10.50 eura. Krajnjem kupcu ne može da obračuna PDV jer radi na crno, i vjerovatno bi za nižu cijenu prodao sto.

Ako bi kupovao istu CNC mašinu, onih 1.050 eura bi otišle u zaborav.

U konačnom imao bi manji profit, ne bi imao PDV kredit, ali bitnije, to što je prodao ne bi bilo evidentirano u knjigama kompanije.

Bilansi i bonitet 🤑

Sve što kompanija kupi, proda, potroši vidi se u bilansima kompanije. Oni govore da li je ta kompanija zdrava ili nezdrava.

Na osnovu bilansa, banke i kreditne institucije računaju bonitet.

U prevodu što je bolji bonitet, kvota je manja da će kompanija vratiti kredit tj. to je sigurna opklada. Kako je bonitet bolji, onda kompanija može da dobije bolju ročnost kredita, duži grejs period ili manju kamatu.

Ovaj stolar koji radi na crno nema nikakav bonitet, vjerovatno je prijavljen na Zavodu kao nezaposleno lice, ali nikakav drugi vid podrške ne može da dobije.

Ako IRF izađe sa programom za oporavak privrede sa kamatnim stopama 1.5%, ovaj iz sive zone ne može da zadovolji uslove.

Povratna sprega u biznisu

Biznisi koji rade sve po pravilima imaju jače bilanse iz godine u godinu, njihovi boniteti rastu, kako boniteti rastu otvaraju im se novi mehanizmi podrške, niže kamatne stope, širenje biznisa, veći profiti i sve u krug.

Neko ko je počeo sam sa opremom od 1000 eura, ako radi regularno, može da naraste, da zapošljava, da pravi veće profite i da se izvuče iz preživljavanja.

Ovi koji rade u sivoj zoni, ne mogu ništa od toga i osuđeni su na mrvice.

Zato je bitno da svako zbog sebe plaća poreze i radi regularno.

Na platformi Trguj.me kreiranje prodavnica i prodaja dozvoljeni su samo za registrovane biznise, preduzetnike i proizvođače.

Od 24. do 26. aprila organizovan je Coronathon, prvi online hakaton u Crnoj Gori pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, Ministarstva kulture i UNDP-a.

Realizaciju su pomogli i suorganizatori Devclub, Alicorn, Digitalizuj.me, Naučno-tehnološki park Crne Gore, Tehnopolis i Mtel digitalna fabrika.

Za takmičenje se prijavilo preko 100 timova, a organizatori su odabrali 15 koji su se takmičili na samom hakatonu. Prvo mjesto je osvojila ideja YouLearn, mi smo bili drugi, a AB+ treći, detaljan izvještaj imate na ovom linku.

Mi smo odlučili da tu prvi put javno predstavimo našu ideju, samu prezentaciju možete pogledati ispod.

Rješenje koje je tamo predstavljeno razvijeno je za 48 sati tokom samog hakatona i ono predstavlja pojednostavljenu verziju platforme Trguj.me. Konačna platforma će biti mnogo naprednija, ali kako bi ispoštovali pravila hakatona, na samom takmičenju radili smo sve od nule.

Hakaton je bio sjajna prilika da široj publici predstavimo našu ideju i da nas kompanije iz Crne Gore i regiona primjete i kontaktiraju.

Mi nastavljamo rad na Trguj.me još jače i u narednim nedeljama objavićemo našu platformu.

Ukoliko ste registrovano preduzeće, preduzetnik ili poljoprivrednik i želite da povećate svoje prodaje, prijavite se na https://bit.ly/2Y3uabr

Ako imate već postojeću prodavnicu, još bolje. Moći ćete iz prve ruke da uporedite rezultate koje dobijate na platformi Trguj.me sa prodajnim brojevima koje ostvaruje vaš sajt ili postojeći prodajni kanali. Mali nagovještaj, rezultati na našoj plaformi će biti bolji 🙂